Španska policija je u moru nedaleko od grada Alikante, koji se nalazi na obali Sredozemnog mora, pronašla ljudske kosti umotane u čaršave.
Sa kostima su u more bili bačeni i drugi predmeti.
– Pogledao sam dole i video nešto što je izgledalo kao vreća puna smeća. Uvek ih pokupimo kako bi okolina bila čista, ali kada sam se spustio dole, video sam da se radi o čaršavu. Potom sam u njoj video lutku, što mi je bilo čudno, pa sam to sve odneo na čamac -rekao je 22-godišnji instruktor ronjenja, Kristijan Lopez.
Kada su se Lopez i njegove kolege vratili na kopno i otvorili zavezani čaršav, otkrili su kako u njemu nije smeće nego činija, štapovi, ptičje perje i, najčudnije od svega, velika količina kostiju.
– Kada sam video prvu kost odmah sam znao da se radi o ljudskoj grudnoj kosti. A zatim sam ugledao i rebro. Nisam bio uplašen, više zaintrigiran – kaže López.
Od početnog otkrića krajem prošlog meseca, intriga se samo produbila. Španska policija istražuje kako i zašto su se ljudski ostaci našli na dnu mora nakon što su korišćeni u nečemu što izgleda poput religijskog rituala s neobičnim fiskalnim zapletom.
Dan nakog Lopezovog otkrića, tim specijalaca ronilaca pronašao je još jedan svežanj oko 300 metara od prvoga. Ovaj je sadržavao nož, lutku i još kostiju, od kojih su neke moguće ljudske. Treći svežanj otkriven je nešto kasnije. I u njemu su se nalazile kosti.
Forenzički testovi pokazali su kako je gotovo čitav kostur iz prvog svežnja bio sahranjen u zemlji 30 do 40 godina pre nego što je bačen u more dva ili tri dana pre nego što je pronađen. Policija kaže da, kao i na drugim kostima, nema nikakvih tragova nasilja.
Huan Karlos Morages, lokalni predstavnik španske vlade, je 1. septembra izjavio kako su u svežnjevima pronađene i fotografije i dokumenti španskog poreznog sistema. Rekao je kako se imena i fotografije slažu s ljudima koji žive u drugim mestima u Španiji.
Sve u ovom slučaju, dodao je Morages, “upućuje kako se radilo o nekom ritualu, nakon kojeg su stvari zamotane u čaršave i bačene na morsko dno”.
Ljudski ostaci, za koje se smatra da potiču od tri različita kostura, poslani su na detaljniju analizu da se vidi može li se iz njih izvući DNK kako bi mogli da se identifikuju.
Policija do tada istražuje moguće veze sa santerijom, afričko-karipskom religijom koja spaja Joruba mitologiju s aspektima rimokatoličkog.
Ova teorija se ne sviđa sledbenicima te religije u Španiji. Tako Paulino Hernandez, predsednik Španske zadruge Afro-Kubanske santerie, objašnjava kako ovi rituali nemaju ništa s njegovom religijom– Mi sahranjujemo ljude u našoj religiji. Naš rad, i sam cilj naše religije, je izbegavati probleme i zaštititi ljude od oboljevanja u svakodnevnom životu. Mi ne bismo nikad, ni pod kojim uslovima, učinili tako nešto – kaže Paulino Hernandez.
