Sve vidljivija promena klime u Evropi koja je dovela do ekstremnih vrućina, oluja i poplava učinila je verovatnim tumačenja koja su se donedavno smatrala teorijama zavere.
Sve veće je nepoverenje u zvanične medije i zvanične verzije događaja, a velike promene vremena, koje se kreću od nenormalnih i dugih suša, preko “biblijskih” kiša, do vremenskih nepogoda praćenih olujnim vetrom, gradom i potopom postaju sve češće i u Srbiji, posebno kada vidimo šta nam se sve dešavalo poslednjih desetak godina.
Danas već 40 posto građana Srbije veruje da Amerikanci preko HAARP tehnologije utiču na vremenske prilike u Srbiji, a osoba koja najbolje može da razjasni negativne posledicama eksperimenata na vremenske prilike je profesor dr Velimir Abramović je više puta u medijima davao precizna objašnjenja na koji način se utiče na klimu.
Svedoci smo da se na Balkanu dešavaju prilično neobične vremenske nepogode. Da li smatrate da su posledica upotrebe HAARP tehnologije?
Sva merenja mojih prijatelja, koji prate HAARP, bivših vojnih stručnjaka, kao i inženjera Teslijanaca, koji u vikendicama imaju privatne laboratorije i prilagođene merne instrumente sopstvene konstrukcije – pokazuju da se na Balkanu već više puta veštački uticalo na Atmosferu, Jonosferu i uopšte na geofizički sistem izabranih lokaliteta na Balkanu.
HAARP – High frequency Active Auroral Research Program (Istraživački Program aktiviranja Polarne Zore visokim frekvencijama). Vrlo detaljni opisi HAARP tehnologije dostupni su svima na Internetu. Sve je počelo 1899. u Kolorado Springsu u Teslinoj laboratoriji, kada su Tesla i njegov saradnik Cito, eksperimentišući sa elektromagnetskim poljima raznih osobina (frekvencija, faza, modulacija amplitude) slučajno unutar laboratorije izazvali jaku kišu, pa su usled vlage počela električna pražnjenja među transformatorima i on i Cito su jedva uspeli da nepovređeni istrče napolje. Tesla je odmah shvatio da se na klimu može uticati elektromagnetski i o tome više puta pisao 1900.g. Zatim je bio prvi koji je ispitivao osobine Jonosfere, u julu 1903. je ekscitirajući Jonosferu kulom Vardenklif “zapalio nebo” nad okeanom kod Njujorka u dužini od 200 kilometara. Te tehnike su od onda veoma usavršene.
Objasnite nam profesore na koji način se tačno usmeravaju cikloni na tačno određeno područje.
Svaki sloj atmosfere (sve do egzosfere) ima posebnu temperaturu, vjetrove, elektrostatičke i elektromagnetske osobine, koje su podrobno proučene. Direktna proizvodnja Ciklona nad zadatom teritorijom spada u najjednostavnije HAARP operacije. Prvo se Jonosfera nad određenim područjem zagreva emiterima visokih frekvencija tako da se razredi i obrazuje kalotu (polusfernu oblast) niskog pritiska koja koncentriše oblake i slobodnu vlagu troposfere nad ciljanim mestom na visini od oko 10 km. Naravno, lakše se postiže koncentracija vlage ukoliko već postoji prirodno ciklonalno polje.
Odavno se zna, da se sa višeg jonosferskog sloja (oko 60 km visine), može kontrolisati elektromagnetika troposfere (počinje na oko 10 km visine), odnosno procenat vlage, i ujedno dodatnim emisijama visokih frekvencija iz antenskih polja sa zemlje vezivati troposferski azot i kiseonik, usled čega se energija Jonosfere sabija do Troposfere što omogućava manipulaciju polaritetima jona, a što je veoma važno za naglo izazivanje velikih vodenih padavina.
Ima i drugih klimatskih eksperimenata koji su ovde nedavno probani, na primer grad veličine oraha koji je pre nekoliko godina iz vedra neba pogodio isključivo centar Beograda i kojem su prethodile trenutne anomalije u opsegu elektromagnetskih frekevencija atmosfere.
Prirodni grad nastaje u oblacima koji se zovu kumulonimbusi, koji imaju jaku uzlaznu struju. Dešava se da snažne vazdušne struje odvuku vodene kapi iz oblaka u više slojeve gde je temperatura niža, ali je on obično veličine od 0,5 do 5 centimetara na prednjem frontu oluje. Tu ulazne struje zadržavaju kišu sprečavajući je da pada na zemlju. Zaleđene kišne kapi osciliraju gore – dole i u preseku gradnog leda, mogu se viđeti slojevi koji određuju koliko je puta taj proces ponovio.
Naravnio ako se impulsnim laserima greje vazduh ispod kumulonimbusa, onda se zapremina gradnog leda može strahovito povećati.Najveći veštački grad je padao u Bangladešu 1986. godine; težina pojedinih ledenih kugli je bila čak 13,6 kilograma, a na granici SAD i Kanade 1998. godine, grad je padao čitavih devet dana.
