Otišla ja juče na žurku sa drugaricama, devojke izlaze momci ostaju kući, nas tri se zaludele, zapile i ne znam od jednog trenutka se ja više ničega ne sećam. Budim se u krevetu sa totalnim
strancem, sve me pod milim bogom boli i trne, nekako se osećam umorno i slomljeno a opet fantastično. Gledam u stranca pored mene, prezgodan i prelep (ja nisam neki “komad” da se razumemo) i ne verujem šta sam
uradila. Ali ajde nije to najcrnje to što ne znam kako mužu na oči da izažem, nego to što me grize što se ne sećam ničega te večeri a osećam se kao da nikada pre posle večeri provedene sa muškarcem. I aj da imam 20 godina da sam šiparica neka, nego 37 godina imam… Osećam se i užasno i lepo evo već dva dana. Poludeću…
